Moj terapeut, Jelena Ilić, mi je pokazala kako da putem kognitivne terapije upoznam sebe bolje. Jelenino profesionalno i strpljivo vodjenje seansi mi je pomoglo da prepoznam svoje šablonske reakcije i njihove korene, pokazala mi je da u sebi imam snage da te korene ne ignorišem već da naučim da ih lako prepoznam i, samim tim, ukrotim reakcije. Seanse su mi pomogle da se izborim sa anksioznošću i stresovima koje donosi moj posao, nova životna sredina i usamljenost, da prestanem da se opterećujem mišlju kako me drugi ljudi vide i da, konačno, zadovoljno i sa samopouzdanjem koračam kroz život. Nakon zavrsenih seansi, uspela sam da naučene tehnike primenim sama i ostavim cigarete nakon 16 godina pušačkog staža. Uz sve to, sa praktične strane, dostupnost seansi, preko Skype-a, i fleksibilnost rasporeda, su mi puno značili za održavanje redovne komunikacije i rutine sa terapeutom. Jelena, neizmerno Vam hvala!

Moje duboko poštovanje za Jelenu. Uspela je da mi razbije dve glavne predrasude koje sam imao o psihoterapiji:

- Psihoterapija nije za muškarca
- Terapeuti stvaraju pacijente zavisnim od sebe.

Jelena mi je pomogla da shvatim da ako redovno servisiramo svoj automobil, najmanje što možemo da uradimo za sebe jeste da po potrebi zakažemo i konsultacije sa terapeutom i “servisiramo” svoje misli. Ovo je posebno važno u osetljivim i kriznim situacijama kojih danas ima na pretek. Nema nikakvog razloga da to ne prepustimo stručnjaku! Glavna prepreka da to uradim ranije bila je da to nije za muškarce. Medjutim, nakon nekoliko susreta sa njom shvatite da ste više muškarac ako bolje razumete sebe i svet oko sebe i postupate u skladu sa tim. Bićete spokojniji i srećniji. Drugi veliki razlog za odlaganje odlaska je iskustvo mojih poznanika i stvaranje zavisničkog odnosa sa terapeutom. Sa Jelenom to nije moguće. Jelena ima rečenicu: “Sada smo završili, a ako budete imali potrebu u budućnosti da razgovaramo, slobodno mi se javite”. I to je zaista tako, razgovori sa njom će vas ojačati da budete samostalni, a ne zavisni o nečijoj reči, pa ni njenoj.

Zbog ovoga, kao i zbog pozitivnih ishoda naših razgovora, Jelenu sam preporučio svim svojim prijateljima, a toplo je preporučujem i vama. Siguran sam da će vam to promeniti život na bolje!

Za odlazak kod divne Jelene odlučila sam se u 32og godini, kada su mi se dešavale promene na svim životnim poljima. Duga veza u veoma lošim odnosima, specijalizacija, gubitak kolege i prijatelja... Nisam imala snage da raskinem vezu dugu 10 godina i ako je ljubav postojala, komunikacija je bila loša. Ja, bez samopouzdanja u životu, niskog samopoštovanja, sa željom da svima budem najbolja, izgubila sam vezu sa sobom i ako je svetu sve izgledalo savršeno. Uz Jeleninu pomoć, pre svega, uz strpljiv i temeljan rad na promeni mišljenja o sebi, naučila sam kako da se izborim sa tugom, uvidela mnoge svoje kvalitete. Da, raskinula sam vezu i sada, 7 godina kasnije, mislim da je to bila najbolja odluka. Jelena je bila moja najveća podrška u mentalnom i fizičkom naporu kroz koji sam prošla, završila sam specijalizaciju i uporedo radila privatan posao. Razgovori nikada nisu bili sa ciljem davanja saveta šta je bolje za mene, već smo zajedno krčile put, malim koracima posle svakog druženja. Sada koračam sigurno. Kada je teško, uvek je tu, neizmerno poštovanje je obostrano.

Edukovana, svestrana, divan čovek, sa empatijom u srcu, nekad oštra, ali s’ razlogom. Zahvalna sam na svemu i znam da će me još mnogo puta u životu usmeriti i pomoći mi da nadjem rešenje za nove izazove.

Iz svakog kontatka ponesemo nešto što zapamtimo, osećaj, misao, reč. Za mene su reči i poziv i profesija i jedna rečenica koju je Jelena izgovorila i koja mi je bila važna i tada i sada je: “Da, svi imamo način na koji će stres da nam se ispolji, u odnosu na spisak mogućih, anksioznost i strah deluju čak simpatično”.

Verujem da Jelena ne izgovara ovo svima i u tome upravo i jeste vrednost njenog rada. Otvoren i nenametljiv pristup koji donosi rezultate. Ono što mi je bilo još važnije od pomenute rečenice jesu naučeni alati uz koje ne samo da je moguće prebroditi anksioznost, već ono vrednije, naučiti živeti uz sve te racionalne i iracionalne strahove. Rad sa Jelenom za mene je bio početak putovanja i upoznavanja sa strahovima koji se završio knjigom o strahovima, gde je opisano mnogo situacija koje je i Jelena čula.

http://vanjatacka.com/knjiga/

Dan kada sam odlučila da se obratim za pomoć je bio jedan od meni najtežih dana, sve je izgubilo smisao. Osećala sam da je sve što radim uzaludno, sve je bilo sivo. Pred odlazak u centar Anfas, imala sam tremu kao da idem na ispit. Neobičan osećaj, pomešan strah i nesigurnost, da li sam uopšte ispravno postupila što sam se odlučila za terapiju. Prvi susret sa Jelenom me je potpuno uverio da sam na pravom mestu . Dogovor je bio da dolazim jednom nedeljno i svaki razgovor se završavao zadatkom za sledeći susret. Moj problem je bio inicijalno stres koji sam svakodnevno preživljavala na poslu i nemogućnost da se izborim sa tim, što je dovelo do poremećaja sna, razmišljanja o besmislu života i uopšte jednog oblika depresivnosti. Detaljnim razgovorom, gde je Jelena izuzetno posvećeno pratila svaku misao i svaki detalj koji sam iznela, postepeno je stanje u kome sam bila ostalo iza mene. Najbitnija stvar koju sam tada naučila je da svaki dogadjaj može da se posmatra iz više uglova. Takodje, naučila sam koliko je zaista život lep i da samo od nas zavisi kako i šta ćemo sa njim . I sad pamtim gotovo sve razgovore i kada naidje situacija koja bi me vratila u to stanje u kome sam bila, samo se setim krugova i mojih uloga u životu. Jedna od najpoučnijih “lekcija” za mene. Ušla sam u Anfas siva, a izašla sa suncem u očima . Sada imam i hobije koje sam mislila da nikad neću imati (fitnes, planinarenje, druženje sa različitim ljudima). Veliko hvala, draga Jelena.

Stanje uznemirenosti, koje me je dovelo Jeleni je za mene bilo veoma traumatično! Skup novih neprijatnih osećanja sputavala su me da osećam život oko mene. Da potražim pomoć najviše me je podstaklo to što sam majka dva tinejdžera, što me je izjedao osećaj da oni ne zaslužuju takvu majku.

Okrenuti psihologa nije lako. Prvi kojeg sam okrenula je bio grub, što me je još više uznemirilo, jer sam se osećala poniženo i postidjeno. Ipak sam nastavila da okrećem sledeći broj. Na Jelenin tel mi se javila sekretarica... Spustila sam slušalicu. Ali vrlo brzo, ona je okrenula mene... Saslušala me je pažljivo, toplo i zakazala mi terapiju. Mnogo mi je pomogla već posle prve terapije. Dala mi je nadu da će moje stanje proći. Ono što me je vraćalo njoj je osećaj da saoseća sa mnom, da joj je bitan moj oporavak, a kroz seanse sam i ja nju analizirala, tačno sam osećala koliko je radoznala u svom poslu, koliko primenjuje razne tehnike psihoterapije i koliko ima vere u to što radi. Proces još traje, idem napred, naučila sam da vladam i da se mnogo lakše nosim sa osećanjima.

Posle jedne operacije koju sam imala, išla sam redovno na kontrolne preglede, koji su bili bolni, neprijatni, stresni. Pre psihoterapije sa Jelenom, posle svakog pregleda, sedela bih u kolima, plakala, osećala se jadno i ponavljala sebi kakva sam jadnica, kako nemam nikoga da podeli sa mnom ovo iskustvo, da me uteši, da me drži za ruku, da me odveze, doveze, olakša mi, kako nisam ni toliko vredna da imam nekoga za to. Posle Jelene (psihoterapije), nakon pregleda, sedela bih u kolima sa osmehom na licu i osećala se ponosno, moćno, govorila sam sebi kakva sam ja carica kada sve ovo radim sama i mogu sama i kako ne moram da zavisim ni od koga.

Takva promena gledišta učinila je da se pokrenem, da se više ne osećam zaglavljeno i da ponovo počnem da igram ovu igru zvanu život. Hvala ti Jelena!

Pre par godina prolazila sam kroz (za mene) jako težak period. Suprug i ja krenuli smo u borbu za potomstvo i započeli razne pretrage, kako to već ide. Čekaonice kod raznih lekara postale su naša svakodnevica. U svemu tome iznenada je preminuo i moj otac. Nekoliko meseci nakon njegove smrti počinju moji napadi panike. Osećala sam se jako loše i fizički i psihički. Prvo sam pokušala da sama sebi pomognem, primenjujući razne tehnike za koje sam čula, odlažući odlazak kod psihologa. Nakon ne znam više ni ja kojeg po redu napada panike, nešto u meni zavapilo je za pomoć. Jelenu sam slučajno našla na internetu, tragajući za psihologom i tako zakazasmo prvu seansu. U međuvremenu suprug i ja ulazimo u program VTO o trošku države i tu kreće naše beskrajno čekanje i nadanje. Za svo vreme čekanja nastavila sam da odlazim kod Jelene, otprilike 3-4 puta mesečno. Nemam drugog iskustva sa psiholozima pa da mogu da pravim neka poređenja, ali ono što se meni najviše svidelo kod Jelene je što aktivno učestvuje tokom mog iznošenja raznih "problema", odnosno postavlja mi mnogo pitanja navodeći me tako da razmišljam “outside the box” . Mogu slobodno reći da je odigrala značajnu ulogu u okviru moje psihičke pripreme za postupak VTO koji je uspešno okončan dolaskom moje kćerke na svet. Iz ličnog iskustva smatram da bi redovan odlazak kod psihologa trebalo uvesti kao obavezan za sve parove koji prolaze kroz borbu sa neplodnošću.

Od našeg poslednjeg susreta prošlo je nešto više od 2 godine. Poslednji napad panike kojeg se sećam je taj koji me je naterao da potražim Jeleninu pomoć. Međutim u našim razgovorima zagrebale smo mnogo tema na kojima još uvek treba raditi, a i majčinstvo samo po sebi je donelo neke nove "brige" i "probleme", tako da ćemo se verovatno opet družiti.

Jelenu mi je preporučila njena koleginica, kako sam tražila nekog ko je psihoterapeut, ali i Bahov praktičar. Posetila sam sajt i već na tom mestu osetila neko olakšanje i poverenje u osobu koja stoji iza istog . Sve moje nade da sam konačno našla pravog sagovornika su se pokazale opravdanim nakon prvog susreta. Posećivala sam i prethodno terapeute, ali nigde nisam osetila toliko poverenje, olakšanje i lakoću nakon svakog susreta. Ono što nju razlikuje od ostalih je da šta god, ali doslovce šta god da ste pomislili, osetili, uradili ili poželeli – to je u redu; bez osudjivanja Jelena to prihvati i zajedno sa vama obradi. Tu lakoću deljenja nisam osetila ni sa jednim terapeutom. Ona svaku tešku situaciju sa kojom dodjete, učini lakšom, podnošljivijom i mogućom za rešiti. Nakon svakog susreta sam izlazila doslovce lakša i bez tereta na ledjima; neprocenjiv je taj osećaj kada se spontano osmehujete, i kao da lebdite iznad zemlje, opušteni i sa verom da će sve biti dobro…  

Jelena, hvala ti za svaki taj trenutak!

Jelenu mi je preporučio prijatelj u trenutku kada sam imao veliki problem sa motivacijom u učenju, što je sa sobom vuklo lošu organizaciju, problem sa produktivnošću, itd. Bio sam na završnoj godini studja i imao sam osećaj da fakultet nikad neću završiti, pored toga imao sam problem sa anksioznošću, lošim raspoloženjem i nesanicom. Pomogla mi je da shvatim šta je to što me motiviše i budi želju za uspehom i radom na sebi. Već posle prvog razgovora sa njom, osetio sam veliko olakšanje i moj stav je krenuo da se menja. Nakon nekoliko razgovora pomogla mi je da potpuno ovladam svojim vremenom i fokusiram se na cilj. Moja motivacija je takodje bila nikad veća, a studiranje sam priveo kraju u roku od 3 meseca, što je za mene bio ogroman uspeh. Takodje, kroz rešavanje tog problema, sa Jelenom sam rešio i mnoge druge, čijeg postojanja nisam ni bio svestan. Sve preporuke!

Došla sam zbog nedostatka samopouzdanja, ličnog nezadovoljstva zbog fizičkog izgleda, društva, itd. Takodje, imala sam jako velikih problema sa poverenjem u ljude i mnogo sam se brinula i stalno sam bila pod strahom i stresom. Posle nekog vremena i Vaših saveta, počela sam da radim stvari koje me ispunjavaju i počela sam da se osećam kao stara ja koja nije imala nikakve brige i probleme; tj, moji problemi i nisu bili toliko ozbiljni, ali su me dosta kočili i činili tužnom i usamljenom. Za kratko vreme ste mi pomogli i ponovo sam počela da izlazim, da se provodim i prosto moja stara ličnost je ponovo zaživela u meni. Sada se osećam sjajno i retko kad imam loše dane jer sam naučila da sebe i svoj mozak stavim na 1. mesto . Drago mi je što sam Vas upoznala i što ste mi pomogli i zahvalna sam što sam otišla kod Vas. Iako je nekima čudno da neko mladji priča sa psihologom, ja sam i više nego zahvalna Vama, a i sebi što sam dolazila i delila sa Vama svoje tegobe. Sad sam presrećna i uzivam u svakom danu.

Psihološki centar Anfas mi je jako pomogao u svojim životnim raskrsnicama. Problem sa kojim sam došla na psihoterapiju je veliko nesamopouzdanje, strah od promena i preveliko očekivanje od same sebe. Sve te unutrašnje borbe bile su uvećane ulaskom u novu životnu ulogu - majčinstvo.

Jelena mi je jako pomogla da probudim u sebi osobu koja hrabro izlazi iz svoje zone komfora u cilju realizacije svojih želja.

Kod Jelene sam došao zbog jake anksioznosti izazvane veoma stresnim poslom. To je izazvalo razne dodatne smetnje poput nesanice, lošeg raspoloženja, odsutnosti, gojenja i sl. I to nije bio prvi put, imao sam slične probleme i u prošlosti. Jelena me je na razumljiv način i uz mnogo takta i razumevanja naučila da je uzrok problema u mom doživljaju posla i načinu reagovanja. Radeći sa njom jednostavne zadatke i vežbe postao sam svestan takvih neodgovarajućih doživljaja i reakcija. Naučio sam kako da se ispravno postavljam i nosim sa poslovnim izazovima, čak i kada je nivo stresa visok. Od tada je prošlo nekoliko godina, a svi ti problemi i anksioznost su ostali daleko za mnom. I ne samo što sam rešio trenutni problem nego sam stekao i znanje koje će mi uvek koristiti. Veoma pozitivno iskustvo i pametno uloženo vreme i trud.

Kada sam se Jeleni obratila za pomoć, pre sad već skoro godinu dana, moj najveći problem nije bio trenutno psihičko stanje, već osećaj da je moje mentalno zdravlje već iskliznulo bilo kakvoj kontroli i da u nepovrat postaje sve gore, sve brže. Prve naznake anksioznih napada osetila sam davno. Anksioznost je postajala sve gora, međutim toliko polako da to čak nisam ni primećivala i počela sam da smatram takvo stanje normalnim. Kada su anksiozni napadi postali panika, višesatne "epizode" propraćene i halucinacijama i paranojom, shvatila sam da je stanje počelo da se pogoršava rapidno i da je neka intervencija (ponovo) neophodna. Ono što mi se na samom početku najviše dopalo kod Jeleninog pristupa je što sam od prvog dana počela da pre svega vraćam veru u to da ja ipak imam uticaj na svoje mentalno zdravlje. Taj osećaj postajao je iz nedelje u nedelju sve jači. U manje nego idealnim uslovima, gde sam živela u dnevnoj sobi bez ikakve privatnosti u sred pandemije, kroz terapiju sa Jelenom počelo je da mi se odmršava klupko u glavi. Beskrajno cenim domaće zadatke i vežbe koje mi je zadavala, ne samo zbog njihove nesumnjive delotvornosti, već takođe i zbog poletnog osećaja napretka koji je sa njima došao. Uz njenu pomoć, uspela sam da završim studije i napišem master tezu na koju sam više nego ponosna. Ceo proces terapije mi je pomogao da se vratim sebi, onome što zaista jesam, neometana i spokojna.

Trenutno uplovljavam u treći mesec doktorskih, mnogo uživam u poslu, provodim kvalitetno vreme sa prijateljima i upijam proleće. Ako breme posla ili privatnog života postane u bilo kom momentu teško da se samostalno savlada, nesumnjivo ću se prvo Jeleni obratiti za pomoć.

Meni je terapija značila, pre svega kao saznanje da ne sedim skrštenih ruku i čekam da problemi, sećanja i osećanja sami odu, već sam zavrnula rukave i krenula da ih rešavam... i bila sam ponosna na sebe zbog toga. Već to saznanje da radite nešto za sebe je dovoljno da se osećate bolje, i tek onda ima smisla čekati da i ono što žulja i ne da mira krene na bolje.

Jelenu sam potražio zbog hipohondričnih misli i posledične anksioznosti, a našao je pukom srećom. Najviše cenim što mi je stvorila osećaj da pored sve pomoći koju pruža, ja sam taj koji radi na svom zdravlju. Danas sam svestan da je sve lakše uz podršku, ali imam utisak da ću uvek moći da se izborim sa svojim problemima.

Razlog mog dolaska su bili anksiozni napadi, stalna uznemirenost, strah, konstantno crne misli. Već posle par razgovora moj strah je bio manji, mogla sam bolje da se izborim sa svojim mislima, da ih kontrolišem i ono najvažnije da nisam jedina. Osećaj prilikom spoznaje da niste jedini i da niste ludi se ne može opisati rečima. Takodje, i osećaj kad posle ogromnog straha prestanete da se plašite života, kad upoznate sebe, kad shvatite da vredite i počnete da volite sebe.

U trenucima potpune odsečenosti od sveta i pre svega od same sebe, u sred korone i u tudjini, Jelena je neko ko je definitivno uticao da se održim na površini i ne skrenem sa puta na koji sam se namerila. Preispitivanje koje svako od nas prodje, ona je svakako olakšala i slobodno mogu da kažem, čak i usmerila u pravcu koji nije destruktivan, već baš naprotiv, jako proaktivan. Jelenina nenametljiva podrška, sa rekla bih potrebnom dozom kritike je nešto što definitivno pomaže u radu na sebi i sa sobom. Još samo da se na takav put i otisnete…