Kognitivno-bihejvioralna terapija

kognitivno bihejvioralna terapija

Kognitivno–bihejvioralna terapija (KBT) je jedan od psihoterapijskih pravaca, danas veoma popularan, efikasan i indikovan za brojne psihološke probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo. Ako se pitate da li ovakav vid tretmana može baš vama pomoći, sigurna sam da će vam narednih par redova dati odgovor na to pitanje.

KBT polazi od osnovne pretpostavke da su naše misli, osećanja i ponašanja u stalnoj inerakciji, te da glavni uticaj na to kako ćemo se osećati i ponašati u datoj situaciji, ima upravo način na koji razmišljamo o tome što nam se događa. Pojednostavljeno – mi nismo uznemireni stvarima samim po sebi, već našim viđenjem tih stvari. Samim tim, KBT akcenat i stavlja na promenu načina razmišljanja klijenta, kako bi se izazvala željena promena ponašanja. Ljudi su biološki i kulturno skloni da sebe bespotrebno uznemiravaju samo-poražavajućim i iskrivljenim mišljenjem, tako što

sebe, druge i život neadekvatno procenjuju i od svojih želja i preferencija stvaraju neophodnosti.

Ali, svako od nas ima i kapacitet da misli racionalno o istim tim stvarima! KBT je odličan okvir u kome klijent može da uvidi kako sebe unesrećuje svojim iskrivljenim i nerealističnim razmišljanjem i da se uz pomoć terapeuta, argumentovano, suprotstavi takvom načinu razmišljanja, čime dolazi do ublažavanja ili nestanka emocionalnog problema koji je i bio povod za obraćanje terapeutu za pomoć. Npr. ukoliko se suočavamo sa nezdravim emocijama, kao što su depresija, anksioznost, osećanje krivice ili bes, potrebno je da uvidimo koja to nerealna i nelogična razmišljanja generišu te emocije i da im suprotstavimo jedan objektivniji, logičniji i realniji pogled na stvari, koji će za posledicu imati zdraviji emotivni život i funkcionalnije ponašanje.

kognitivno bihejvioralna terapija

Racionalno-emotivno bihejvioralnu terapiju (REBT) utemeljio je američki psiholog Dr Albert Ellis, polazeći upravo od osnovnih KB pretpostavki. Način razmišljanja je taj koji se može posmatrati i menjati, u okviru prilično strukturisanog psihoterapijskog tretmana. Terapeut i klijent se, u jednom saradničkom odnosu, dogovaraju oko terapijskih ciljeva i strategije koja će omogućiti postizanje tih ciljeva. Tretman je većinom vremenski ograničen, edukativan, direktivan. Odnos klijenta prema čitavom procesu je aktivan, zahteva klijentovu upornost, redovnu izradu domaćih zadataka, istrajnost u savladavanju brojnih korisnih terapijskih tehnika, sve što bi posledično dovelo do toga da kada klijent napusti psihoterapijski proces, postane sam svoj terapeut.

REBT je efikasna u tretmanu:

  • depresije
  • poremećaja anksioznosti
  • poremećaja kontrole impulsa
  • poremećaja ishrane
  • adiktivnih ponašanja
  • seksualnih disfunkcija
  • traumatskog stresa
  • patološke ljubomore
  • poremećaja ponašanja dece i adolescenata
  • problema u porodičnim i partnerskim odnosima
  • neprilagođenosti na hronične zdravstvene probleme,...

REBT je od velike pomoći i u razvoju:

  • ličnih vrednosti, interesovanja, ciljeva
  • emocionalne odgovornosti
  • samoprihvatanja i samovrednovanja
  • frustracione tolerancije,...
pomoć iz prirode